Gospodari BusPlus prstenova


Spremila sam se jutros rano da krenem na dugačak put do Novog Beograda. Ima tamo odličan doktor-specijalista, privatnik, a bio mi je neophodan baš danas. Mislim, mogla sam ja da odem i kod državnog, ali da vam kažem nešto, ne bih ga danas vidjela osim ako ne bi uvaženi gospodin premijer, ili možda prvi potpredsjednik vlade urgirali kod istog! Ovako, morala bih prvo da zakažem kod svog ljekara opšte prakse, pa da u tom zakazanom terminu odem da mi napiše uput za specijalistu. E onda, sa tim uputom bih morala dalje, opet da zakazujem pregled kod specijaliste, koji, vjerovatno prvi slobodan termin ima negdje pred moju penziju. Iskreno, nisam mogla toliko da čekam, imam tek petnaestak godina staža,  te se lijepo spremih i zaputih kod privatnika.

Negdje kod Vuka ušla sam u autobus br.65. Lijepo jutro, malo vjetrovito doduše, ali nije bilo gužve pa se sve ostalo i moglo podnijeti. Na stanici kod Brankovog mosta uđe nekoliko ljudi. Neki posijedaše, a ostalih nekoliko odjednom isukaše one aparate za kontrolu karata i to tako dramatično, da sam imala utisak kao da se lično Aragorn iz „Gospodara prstenova“ prezentao tačno ispred mog nosa i izvadio mač iz korica spremajući se za bitku. E baš tako su to izveli! Mislim da bi im i Piter Džekson pozavidio na spretnosti i smjesta ih angažovao za novu verziju „Družine prstena“. Međutim, ova družina je krenula u kontrolu BusPlus karata, a to su mnogo ozbiljnije stvari od hobita, bauka i nekakvog tamo prstenja. Došli su i do mene, a zatim i do žene koja je sjedjela na sjedištu iza. Kada su joj tražili kartu, ona se trgne i tražeći je u torbi krene da im objašnjava kako ima pretplatnu kartu, ali je sasvim slučajno zaboravila da je očita, jer žuri na posao. Ne moram ni da vam napominjem da je tog momenta počela drama. Naravno da joj nisu dali da očita kartu, na šta je žena počela da plače i samo sam je čula kako je rekla kroz suze: „Molim vas, samo nemojte da me maltretirate, evo sama ću izaći, samo nemojte da me maltretirate! Slučajno sam zaboravila da je očitam, ali ne mogu da podnesem vaše maltretiranje!“ Žena se toliko bila prepala od onog što bi moglo da je zadesi, da nije mogla da prestane da plače. Družina kontrolora očigledno nije očekivala takvu reakciju, pa su nekoliko trenutaka zbunjeno stajali i gledali je, da bi se odmah zatim do sledeće stanice pribrali i veoma sugestivno je naveli da „napusti vozilo“. Naravno da je žena izašla iz autobusa, sva uznemirena, uplakana i da što prije pobjegne od kontrolora. Ja sam se vozila još par stanica, potpuno zatečena onim što se desilo….

E pa, BusPlus družino, svaka vam čast! Tako se radi posao! Što više utjerati ljudima strah u kosti i problem riješen. Mislim, to mora tako da se radi. U jednoj uređenoj državi kakva je naša, gdje sve funkcioniše kao pod konac (počevši od zdravstva, preko prosvete, pravosuđa, pa sve do ostalih bitnih i manje bitnih sistema), ne može se dozvoliti da se dešavaju ovakve stvari. Činjenica je da su nam, dok je sve drugo sređeno,  najveći problem trenutno putnici koji ne očitavaju karte. I to ne oni koji uopšte karte ni nemaju, nego ovi drugi zlikovci, bahati stvorovi, kojima firma plaća prevoz, a oni se drznu i ne očitaju tu plaćenu kartu. Kao, zaborave da je očitaju, možeš misliti!. Biće da smo svi mi rasli u saksiji pa im vjerujemo kad tako pravdaju svoje bahate, podmukle postupke. To su najgori šverceri, ti koji imaju plaćenu kartu za cio mjesec. Kažem vam ja, većih problema trenutno nemamo, pa dajte da se to riješi!

Imam nekoliko predloga kako da gospodari BusPlus prstenova još bolje obavljaju svoj posao:

a) da se prilikom isukavanja aparata za kontrolu karata iz torbica i džepova, aktivira iz istog i sirena, slična onoj za uzbunu, ali da njen zvuk bude još jači i ubitačniji. Time se već polako daje do znanja putnicima koliko je važno očitati kartu i šta ih čeka ukoliko to nisu uradili;

b) gnusnog prestupnika (pogotovo onog sa plaćenom pretplatnom kartom, ponavljam, to su najgori kriminalci!) opkoliti sa svih strana, iskolačiti oči do maksimuma i što energičnije ga zastrašiti i zaprijetiti mu najgorim mukama. Ako je ženska osoba u pitanju, neophodno je natjerati je u histeričan plač, jer šta je par suza naspram neočitane karte;

c) u ljetnom periodu koristiti domaći, svježe ubrani šipkov prut. Može se pokazati kao vrlo efikasno sredstvo protiv putnika-kriminalaca. Fisneš ih par puta po nogama, pa kad zaigraju Moravac po onoj vrućini, ima da očitaju ne jednu, nego šest karata odjednom.

d) ukoliko se prestupnici opiru, svađaju i neće ni pod kojim uslovima da ispoštuju BusPlus sistem, zanemariti dosadašnje blage postupke kakvi su bili davljenje, guranje iz autobusa, uvrtanje ruku i slično. Pa nismo tu da se igramo, zaboga! Za takve slučajeve obavezno razmotriti neki od uspješnih metoda srednjovjekovnog mučenja ( kao što su sprava za istezanje, nalivanje vodom, prženje usijanim gvožđem…), ili pak neki od hitova iz doba Turaka (čupanje noktiju, kolac i sl.).

e) one najozbiljnije i najokorelije BusPlus prestupnike i kriminalce (koji ni pod kojim okolnostima ne žele da poslušaju i očitaju kartu) staviti na robiju u specijalno oformljenim zatvorskim jedinicama. Kazna da bude od 30 dana do pola godine, sve u zavisnosti od toga koliki su BusPlus grijeh počinili.

Mislim da bi ovi moji predlozi pomogli da se ovaj problem ogromnih razmjera što brže riješi. Te gluposti da sa putnikom treba civilizovano popričati i na kulturan način riješiti problem ako postoji, to vi zaboravite. Čula sam da to rade u drugim državama i bila sam načisto zgranuta. Dajte, molim vas, pa čemu to? Kad se na taj način išta riješilo? Pih!!!

Što se mene tiče, još uvijek očitavam kartu. Zašto? Pa eto, razmišljala sam, vagala, analizirala i trenutno mi se privlačnijom čini ideja da očitam tu kartu nego druga ponuđena mogućnost, gdje me troje ljudi izvodi napolje iz autobusa, baca na zemlju i davi, dok ljudi gledaju, snimaju telefonima, postavljaju na društvene mreže, pa onda drugi neki ljudi gledaju i komentarišu. Nije da se plašim ili da mi je neprijatno od svega toga, nego moram da stignem na posao, po djecu u vrtić pa prosto nemam vremena. Kakav strah, nelagodnost ili nešto slično, o tome nema govora!!! 😉 😉 😉

10 mišljenja na „Gospodari BusPlus prstenova

  1. Evo, došao prvi put da se uopšte ne slažem sa tobom. Zakonski, kontrolori imaju prava da blokiraju sistem kada uđu u vozilo, traže kartu na pregled i da te, ako je nemaš ili nemaš validno očitanu, zamole da napustiš vozilo. Dakle, nemaju prava da ti traže lična dokumenta, nemaju prava da zaustave autobus, nemaju prava da viču na tebe, vređaju ili te, daleko bilo, fizički maltretiraju. Mogu samo da pozovu komunalnu ili zvaničnu policiju (koja može da ti traži lična dokumenta, privede te u stanicu ako ista nemaš i, najzad, primeni fizičku silu (davljenje, udaranje i ostalo) ako se opireš privođenju, POTPUNO PO ZAKONU), a takođe nemaju prava da te fizički zadržavaju ako pokušaš pobegneš sa mesta zločina dok se isti ne „pojave“.
    E dobro, sad kad rekoh sve što se tiče ovlašćenja svih učesnika, sad da pređem na drugu, bitniju stvar. Ja moju mesečnu karticu nisam NIKADA očitao i NIKADA mi nisu pravili problem zbog toga, a u proseku me na dva dana startuju, i to u različitim delovima grada. U suštini, pravilo je da mesečna treba da se očita, ali primena nikada nije zaživela jer je besmislena. Dakle, ta gospođa je očigledno lagala da ima mesečnu, već je imala standardnu (na dopunjavanje), i naravno da joj nije dozvoljeno da je naknadno očita, kao što je imala nameru. U tom momentu, ona nema plaćenu kartu. Izgovor za zaboravljanje očitavanja ne može da postoji, jer nije to kao kad gledaš seriju pa zaboraviš da si stavila vodu za kafu, pa ti ispari, nego je ulazak u autobus povezan za plaćanje usluge. I najzad, ja ne vidim da su joj kontrolori uradili išta osim što su delovali po svojoj dužnosti, a to što je gospođa plakala, pa šta sa time? Prekršila je zakon, da li će plakati ili neće je potpuno irelevantno. Eto, imaš malu decu u vrtiću, neka su živa i zdrava, kada sam ja imao četiri godine, premlatila me je vaspitačica u obdaništu i kada sam rekao mami i tati, i oni došli da nađu tu budalu, gospođica kalaštura se rasplakala. Je l’ to znači da nije kriva?
    Prosto, okreni-obrni, obuci-svuci, drži-prži… glupa karta mora da se plati i to je jedna jedina istina, o svemu ostalom može da se raspravlja do prekosutra.
    I nemoj da misliš da sam ti ovo napisao zato što imam nešto protiv tebe, samo sam hteo da iskažem suprotstavljeno mišljenje o slučaju.

    Liked by 1 person

    • Naravno, svak ima pravo na svoje mišljenje, zato smo i tu :-)! Nisam za švercovanje i sve te ostale stvarčice (Iako je ova žena govorila istinu, poslije se pokazalo), ali isto tako nisam ni za scene u autobusu i van njega. Sve se može civilizovano riješiti. Nažalost, znam više slučajeva gdje su maltretirali ljude koji nisu očitali mjesečnu kartu…e, kad bi svi poštovali zakone, drugačije bi bilo :-)!

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s