Prosvetni radnik – to divno zanimanje


Biti prosvetni radnik u današnje vrijeme je veoma uzbudljivo i interesantno. Ustvari, toliko je interesantno, da ne znam ni odakle bih počela sa pričom! Pokušaću da predstavim status prosvetnog radnika u današnjem društvu kroz pet kratkih (pod)pričica :-).

(Pod)pričica I

Na proslavi desetogodišnjice mature sreli se stari drugari, njih četvoro iz treće i četvrte klupe. I kako to obično biva, pitaju se za zdravlje, porodicu i naravno posao.

– Ja sam Senior Account Manager u toj i toj stranoj firmi! – kaže prvi, dok ostala trojica pohvalno klimaju glavom.

– Ja sam PR tog i tog odeljenja u toj i toj kompaniji za razvoj toga i toga! – kaže drugi, dok ostala trojica opet pohvalno klimaju glavom.

– Ja sam Information Systems Developer, radim tu i tu! – kaže treći, dok ostali pohvalno klimaju glavom.

– Ja sam prosvetni radnik, predajem taj i taj predmet u toj i toj školi! – kaže četvrti, dok se ostala trojica snebivaju, sažaljivo ga gledaju i utješno tapšu po ramenu.

Eto, možda da je dotični rekao da je PR te i te obrazovne ustanove koja je od krucijalnog značaja za opštinu, grad i državu, možda bi i njemu ostala trojica pohvalno klimnula glavom. Na kraju krajeva, početna slova su ista: Prosvetni Radnik – PR, Publik Relations – PR, pa zašto to i ne iskoristiti? Danas je vrlo važno da naziv struke bude što zvučniji, što nerazumljiviji i naravno, na stranom jeziku. Nije važno što ovaj koji te pita nema blage veze čime se ustvari baviš, važno je ime, važna je zvučnost! Pa zašto onda da ne ispratimo trendove? Možda bi nas ozbiljnije i shvatili…

(Pod)pričica II

Jednom prilikom sam bila u društvu gdje se jedna mlađa ženska osoba najiskrenije oduševila kad je čula da radim u školi. To svoje ogromno oduševljenje je izrazila na sledeći način:

– Jaooooo, prosvetni radnik??? Stvarno??? To tako RETRO zvuči!!!! Baš zanimljivo!!!

Iskreno, mislim da bi se jednako oduševila i da vidi živog dinosaurusa, kad smo već kod izumrlih vrsta i Retro fazona….Šta ću, nasmijala sam se uljudno, tješeći se da je Retro stil danas veoma popularan. Pogledajte samo te divne frižidere u stilu pedesetih, opet su popularni, čak i više nego ovi moderni. Pa što bih se onda ja plašila za svoju struku?

(Pod)pričica III

Kad je krenula čitava ova zbrka sa smanjenjem plata i štrajkovima, pratila sam neko vrijeme tekstove u novinama, kao i komentare čitalaca. Uglavnom se sve svodilo na to da „prosvetari“ nemaju šta da se bune, pošto ničemu i ne uče djecu i nemaju pojma o struci koju obavljaju. Pa što bi imali onda veću platu, i zašto im se ne bi još umanjile? Pa jeste, tako je! Evo na primjer, ja već petnaest godina ne učim djecu ama baš ničemu! Dođem na čas, sjednem, gledam u đake, gledaju oni u mene i tako dok ne zvoni za kraj – ćutim i ne mrdam, kao onaj Retro frižider o kome sam malo prije pričala. Iskreno, ne znam ni kako sam se tu našla, pošto pojma o svojoj struci nemam. Samo sam jednog dana osvanula na tom radnom mjestu, onako neuka. Ne pamtim kad sam nekog u životu nešto naučila! Isto tako i brojne moje kolege, to niko ništa ne radi! Svi samo sjede, ćute i gledaju se sa đacima. I još štrajkuju! Stvarno svašta!!!

(Pod)pričica IV

Prije par dana smo bili na dječijem rođendanu kod prijatelja i imala sam priliku da čujem kako se u jednoj osnovnoj školi sazvao vanredni roditeljski sastanak, na kome se raspravljalo o nastavnici istorije. Naime, čitav problem je bio u tome što je ta jeziva nastavnica, taj zlotvor od žene, tražila da djeca na svakom času ZNAJU ono što ih ona pita. Dakle, trebalo je svaku lekciju NAUČITI. Iskreno, bila sam šokirana! Pa zar tako nešto tražiti od učenika??? Nadam se da su joj zajedničkim snagama stali na kraj i da se tako nešto neće više ponoviti! Inače, loše nam se piše….

(Pod)pričica V

Nedavno sam slušala jedno predavanje, na kojem su nam, između ostalog, pričali i o tome kako ne motivišemo dovoljno učenike na času i kako oni zbog toga ne uče i ne prihvataju predmete na pravi način. Kad se sjetim svoje osnovne i srednje škole, jedino čega se sjećam je da sam učila o paramecijumu iz biologije i o hemijskim jedinjenjima kao „bela lala“! Kad ti se nastavnik ili profesor obrati, ili te prostrijeli pogledom, eto ti motiva za cijeli život! Vezeš one bitke i revolucije samo tako! Učiš gramatiku, prevodiš, ma ne možeš biti motivisaniji…Ali ne brinite, pratim ja trendove. Evo učim da igram čitav splet narodnih igara, usavršavam žongliranje, a i pjevanje u tri glasa, čisto da motivišem učenike! I iskreno, nadam se dobrim rezultatima. A ako ne bude pomaka, izučiću još neke vještine, potrudiću se maksimalno!!!

Na kraju krajeva, ipak sam ja Retro PR iz te i te škole! Zar takva jedna struka da ne uspije??? 😉 😉 😉

2 mišljenja na „Prosvetni radnik – to divno zanimanje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s