Ljubazna šalterska službenica


Iako naslov zvuči sasvim nevjerovatno, u srijedu sam bila svjedok da ljubazna šalterska službenica zaista postoji. Govorim u jednini, jer sam u toku cijele svoje šalterske karijere srela samo jednu osobu takvog tipa i to baš prije dva dana. A imam skoro 39 ljeta, pa vi vidite! Moram priznati, pomiješale su mi se emocije. Jesu, ne lažem! Ja sam vodeni znak u horoskopu i moje krhko biće teško prihvata promjene (ovo sam pročitala u jednom časopisu i dopalo mi se…), a ljubazna šalterska službenica je svakako velika promjena u odnosu na dosadašnji tok mog šalterskog života. Mogla bih skraćeno i popularno toj gospođi da dam naziv „šalteruša“, ali nekako mi grubo zvuči, pogrdno, ne ide uz ovo fino stvorenje koje sam srela (mada eto, i pitu od krompira svi zovu „krompiruša“, pa niko ne kaže da je to grub naziv i svi je vole, ali ‘ajde ti sad pohvataj sve te konce…). U svakom slučaju, vratimo se konkretnoj priči. Kao što sam već rekla, odem ja u srijedu da platim neke račune i nahranim državnu kasu. Uđem u poštu, vidim nije veliki red. Čekala sam strogo iza obilježene linije na podu, ni milimetar nisam prešla, ne treba meni dva puta govoriti. I sve je išlo uobičajenim tokom, kad čujem ja kako gospođa iz šaltera kaže jednom dekici ispred mene: „Ma samo polako, gospodine, nema nikakvih problema, tu smo da riješimo stvar, ne brinite!“ Pri tom, toliko je ljubazno zvučala, da nisam mogla sopstvenim ušima da povjerujem! Kakva je ovo zamka, šta se  dešava??? Možda je neki eksperiment u pitanju, ili kakva skrivena kamera pa snimaju reakcije ljudi na ponašanje LJUBAZNE šalterske službenice. E, ako je to u pitanju, onda mi je sve jasno i evo prvo mene mogu da prikažu, pošto im je misija svakako uspjela. Završi dekica svoje, riješe oni problem i dođem ja na red. „Dobar dan…“, promrmljam onako oprezno, ispod oka gledajući šta će da se desi. Obično nam odgovore DOBAR DAN, ali sa takvim prizvukom da vas onaj osjećaj jeze, strave i očaja prati do kasno uveče, čak i sutradan ujutro! Međutim, ova gospođa mi veoma ljubazno odgovori: „Dobar dan! Izvolite, šta mogu da učinim za vas?“ Da izvolim??? Šta može učiniti za mene??? Ne, ne, ovo je definitivno neka skrivena kamera, nema druge. Ali, šta da se radi, morala sam da namirim državu, pa sad, kako bude. Ako osvanem u kakvoj emisiji, takva mi je sudbina, nisam ni prva ni poslednja! Prepustim se ja sudbini, i izvolim da platim račune, ali ne mogu da nađem platnu karticu. Ma kopam po onom novčaniku kao da je ogromna, nepregledna, duboka vreća, ali nema joj ni traga. I ranije mi se to dešavalo, ali tada je to bilo praćeno coktanjem, komentarima tipa: „Brže malo, i drugi ljudi čekaju!“, ili: „Što niste unaprijed sve pripremili?“, ili čuvenim kolutanjem očiju, znate ono kad ih prevrnu toliko da same sebi mogu iznutra potiljak da osmotre! Mogla bih se zakleti da su pojedine šalterske gospođe tokom godina razvile sposobnost da u roku od jedne sekunde tri puta zakolutaju očima, ukoliko im nešto zasmeta. A pošto im uvijek sve smeta, onda im je to kolutanje jedna normalna radnja, nije ni čudo što su je toliko usavršile. Međutim, ovog puta je to kolutanje izostalo i šalterska službenica je strpljivo čekala da pronađem traženo. Na moje „Izvinite!“, ona je sasvim lijepo i smireno odgovorila: „Ma nema problema, samo polako, sigurno je tu negdje!“ I dokle god je trajalo moje zadržavanje za šalterom, ja sam ovu gospođu sve ispod oka posmatrala, proučavala kao neko svjetsko čudo, istovremeno očekujući da joj iskoči kakav vanzemaljac iz uveta. Pa gdje mene ovo snađe??? Nisam vam ja baš pogodna za ovakva iznenađenja, ni sa horoskopskim znakom, ni bez njega. Dugo mi treba da se oporavim od šoka! Malo sam se čak i iznervirala, moram priznati. Što nije moglo sve da bude kao i obično, da čekam u redu u pošti, da me gospođa šalterska službenica lijepo ošine pogledom kad priđem, da mi najnormalnije odbrusi kad je nešto pitam, zacokće, zakoluta očima par puta i za kraj onako krvniči tresne pečatom da sve zvijezde prebrojim!!! A vidi sad ovo, dopala mi ova divna, kulturna, ljubazna osoba i kako sad ja da se ponašam? Ne mogu ni kao čovjek da osjetim krivicu što postojim, kad priđem šalteru. Kako sad da mislim da sam gospođi pokvarila dan samo zato što sam se pojavila da platim račune, pa ona jadna mora da bude mrzovoljna i nervozna? Palo mi je na pamet da zovem šefa i da se žalim, da kažem da se žena, koja radi za tim i tim šalterom, ne ponaša u skladu sa svojom funkcijom, i da se to smjesta sankcioniše! Ima ljudi slabog zdravlja, pozliće im od iznenađenja! Evo i ja sam već dva dana pod utiskom. Jesam, najozbiljnije! I neću više da idem u tu poštu. Ma kakvi, od tolike količine ljubaznosti čovjek može da nastrada! Ići ću u onu drugu, sa više šaltera i već poznatim šalterskim gospođama. Što je sigurno – sigurno je!!! 😉 😉 😉

6 mišljenja na „Ljubazna šalterska službenica

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s